Radioamaterizam (engl. hamradio, amateur radio) hobi je unutar tehničke kulture kojim se bavi oko 6 miliona ljudi širom sveta. Radio operator, koji se još naziva i ham ili radioamater, koristi savremenu radijsku opremu za komunikaciju sa ostalim radioamaterima za javne potrebe, rekreaciju ili lično unapređenje.
Radioamaterski operatori održavaju bežičnu komunikaciju sa prijateljima, članovima porodice ili potpunim strancima, stoga često pomažu svojim zajednicama u svrhu održavanja komunikacija u kriznim situacijama (nesreće, zemljotresi), a usput povećavaju svoje znanje radijske i elektroničke teorije.
Rođenje radioamaterizma, kao i radija uopšteno, veže se uz različite amaterske eksperimente. Kroz istoriju su radioamateri dali značajan doprinos nauci, inžinjerstvu, industriji, javnim servisima. Istraživanja koja su sproveli radioamateri pronašla su nove industrije, stvorili nove ekonomije, unaprijedili nacije, i spašavali živote u nesrećama.
Radioamateri koriste različite načine komuniciranje. Najčešći način komuniciranja je glasovni, koristeći frekvencijsku modulaciju (FM) za prenos glasa, kao i nešto pouzdaniju amplitudnu modulaciju (SSB) u komunikaciji gde su signali na granici šuma te je širina komunikacijskog prostora ograničina.
Radiotelegrafija sa svojim Morseovim kodom je i dalje popularna, uglavnom na frekvencijskim područjima kratkih talasa pa pruža eksperimentiranje sa svojim prednostima u odnosu signal-šum.
Moderni PC računari su doveli do velike popularnosti digitalnih komunikacija u svetu radio-amaterizma. Radioteleprinter, paket-radio, PSK31, Echolink koji je koristeći VoIP tehnologijom internetom spojio radioamatere sa lokalnim repetitorima širom svijeta. Drugi načini rada kao što su WJST omogućavaju radioamaterima rad kada su signali vrlo tihi.
Satelitske komunikacije – radioamateri mogu pristupati satelitima (OSCAR – Orbiting Satellite Carrying Amateur Radio) koristeći čak i mali ručni uređaj sa malom antenom. Takođe radioamateri koriste i prirodne satelite kao što su Mesec, te ionizovane tragove meteora kao reflektor za odbijanje radiotalasa.
Radioamateri koriste radiostanice kako bi ostvarili kontakte sa ostalim radioamaterima. Neki se uključuju u mreže različitih radioamatera sa zajedničkim interesima, a neki učestvuju u različitim radioamaterskim takmičenjima.
Radioamaterska takmičenja (contesting) su takmičenja kod kojih je u određenom razdoblju potrebno ostvariti što više radio-veza sa drugim radioamaterima širom sveta. Najčešće se takmičenja održavaju tokom vikenda, a razlikujemo ih prema domaćem, međunarodnom i svetskom karakteru, vremenski u trajanju od 1 do 2 sata za lokalna do 48 sati za najveća svetska takmičenja, te prema vrsti emisije (fonijom, telegrafijom ili digitalnim vrstama rada).
Amaterska radio goniometrija (ARG) je još jedan vid tehnike u svetu radioamaterizma, a spaja sport, tehniku i prirodu. Pomoću radioprijemnika je na određenom području u određenom vremenu potrebno pronaći što više odašiljača.
Amaterska radio orijentacija (ARO) – slično kao (ARG) samo što takmicari pomoću radioprijemnika i vezanih očiju traži odašiljače u krugu 50 metara ili u zatvorenim sportskim dvoranama. Vreme traženja svih 5 odašiljača je 10 min, a 3 odašiljača 6 min. Amaterska radio orijentacija’ (ARO) namenjena je za slepe osobe kao i za sve ostale koji se žele iskušati u ovoj sekciji.
Radioamaterski rad je reguliran pravilima Međunarodne agencije za telekomunikacije (ITU) koja je deo organizacije Ujedinjenih Naroda. Veliki broj frekvencijskih opsega je dodeljen radioamaterima za nekomercijalno eksperimentiranje oko prostiranja radiotalasa i radi tehničkog obrazovanja. Posebna područja su rezervirana za satelitske komunikacije.
U svim državama sveta, pa tako i u Srbiji, radioamateri moraju proći ispit na kojem pokazuju ključno znanje i razumevanje koncepta radioamaterizma, što ih razlikuje od servisa kao što je CB radio (mreža građana) nelicenciranog i ograničenog tipa.
Kako postati radio amater u Srbiji ?
1. Član Radio kluba i Saveza Radioamatera Srbije može biti svaki građanin Republike Srbije. Jedini dokument koji Radio klub izdaje članovima je članska karta.
2. Svi zainteresovani članovi Radio kluba mogu da se obuče i polože stručne ispite za određene klase. Postoje I i II klasa ARO, a obuka se vrši prema propisanom programu za naznačene klase koji utvrđuje Savez Radioamatera Srbije.
3. Po položenom ispitu pred komisijom Saveza Radioamatera Srbije, član Radio kluba dobija diplomu za određenu klasu koju izdaje Savez Radioamatera Srbije.
4. Na osnovu diplome, zahteva i određenih taksi Republičkoj agenciji za telekomunikacije, RATEL izdaje Licencu za kategoriju za koju je radio amater položio ispit. Licenca je trajnog karaktera.
5. Nakon dobijanja Licence, podnosi se zahtev za dobijanje Dozvole za amatersku radio stanicu. Da bi se dobila Dozvola za ARS potrebno je izvršiti prijavu Savezu radio amatera Srbije sa osnovnim podacima o radio stanici (tip, proizvođač, frekventni opseg, vrsta emisije, snaga, serijski broj). Popunjena prijava, fotokopija licence i dokaz o plaćenoj taksi RATEL-u su dokumenti neophodni za dobijanje Dozvole za amatersku radio stanicu. Dozvola je trajnog karaktera.
NAPOMENA: Diplomu o položenom ispitu za odgovarajuću kategoriju izdaje Savez Radioamatera Srbije a sva ostala dokumenta izdaje RATEL. Potrebnu dokumentaciju za dobijanje diplome i ostalih dozvola pribavlja Radio klub i iste dostavlja Savezu Radioamatera na dalju obradu a Savez Radioamatera Srbije iste prosleđuje RATEL-u na dalju obradu.
Preuzeto sa: radioamater.orgfree.com